Океј, у наредних неколико дана постоваћу неколико сањарења. То није нешто што бих иначе урадио, али скорашњи развој неких високо неочекиваних и непожељених догађаја ме је натерао на то.
Али пре свега тога, рећи ћу пар речи о старом пројекту, Гранично оптерећење.
Био сам већ прилично дубоко зашао у једну од три камапање, Сломљена звезда, оног дана када сам први пут озваничио Гранично оптерећење у 2015. години; и довршио сам је касније те године. Често сам се зезао на свој рачун, а и са ликом који је задужен за код, да ћу потући Вингс у броју мисија, али сам на крају саставио неких ~80 мисија све укупно (ако се добро сећам). Није лоше, имајући у виду да су многе од тих мисија далеко комплексније и дуже у поређењу са Вингсовим, са много дијалога и режираних секвенци убачених између, па тако мислим да је општа дужина кампање била донекле близу Вингсове. Мој избор за дизајн, био је да направим микс мисија карактеристничних за Страјк командера и оних карактеристичних за Вингс. Што значи, после неких од тих дугачких, напорних мисија — где играч прво узлети, па онда прође неколико подручја, изврши задате задатке (или не изврши), и онда се врати кући да слети — убацим једну или више „Вингсоликих“ мисија у наставку. Чиста инстант-акција, где играч већ почиње у ваздуху и има одређен број таласа авиона да обори пре него што се мисија аутоматски заврши. Све како бих мало раздрмао рмбачење и отпустио могућу монотонију од комплексних мисија која се у међувремену можда већ нагомилала. Ипак, чак и у тим инстант-акционим мисијама, често нисам могао да одолим да их не напуним деловима приче и наратива заједно са режираним секвенцама током самих мисија, упркос томе што сам се стално надгорњавао са самим собом сво време. (Ама престани! Ово би требало да буде мисија чистог извођења, те доста више са дијалозима који зановетају и филмским моментима!) Узгред, за неизвршавање мисија, заправо сам убацио последице. Једну примарну, аутоматског типа, и једну секундарну, попут оних из првог Винг командера, и познатим „Meanwhile“ секвенцама. Односно направио сам групе мисија које чине тематске целине унутар главне приче, те исход краја тих делова приче је зависио од успеха у обављању мисија за време трајања тих целина, са све „Meanwhile“ секвенцом на крају.
За Гранично оптерећење, саградио сам/сакупио сам све неопходне елементе (графику, звук, сценарио, итд.) и од њих саставио композицију. Прављење композиције од елемента је мој фах (што мислим да се зове — дизајн); међутим, прављење сваког од тих индивидуалних елемената засебно, и не баш… или боље речено, варира колико добро, у разумном временском року, могу сваки од њих да направим (где је сада графика највећи проблем). Међутим, логистика попут контроле верзије, система за управљање невероватном количином фајлова игре, систем закрпа, систем да се све то дистрибуира, итд. као и инфраструктура игре попут менија са опцијама, могућношћу да се режиране секвенце прескачу и тако то, је био домен лика задуженог за код да направи и одржава. Логистика заиста није мој фах уопште и лако се погубим па онда још постанем веома изиритиран тиме. А без неопходне логистике/инфраструктуре, кампања је остала да чами у мраку као и сви модели које сам саградио за кампању, те аудио подлога, прича/сценарио, као и сав мој дизајн сваке врсте. Што се тиче графике, најважније моделе, попут авиона, учинио сам доступним преко вебсајта игре, али све остало, пре свега изворни фајлови, су остали у потпуном организационом хаосу и неколико гигабајта велики, упркос томе што сам се веома трудио да их држим у реду, једноставно фајлови су се само гомилали у застрашујућем обиму током развоја игре.
Пошто лик задужен за код није имао прилику да се поново посвети, цео пројекат остао је да чами у лимбу… с тим што постоји могућност да се он једног дана наврати. Ја сам свој део свакако обавио. (Мада, стварно бих преферирао да цео сценарио прегледа неки професионални књижевни уредник или макар неки добро верзирани залуђеник пре него што изађе у јавност, пошто ја нисам експерт за писање, нити сам бог зна како верзиран у жаргон авијације и пилота да бих направио узбудљиве реченичне конструкције, у поп-културној техно-трилер причи што у неку руку Сломљена звезда јесте…)
То је то што се тиче прошлости, сад да пређем на нове ствари, све везане за Годот енџин…